Posle dugog fudbalskog puta, brojnih klubova, Superlige i iskustva u inostranstvu, Đuro Zec ponovo nosi dres Mladosti iz Bačkog Jarka, kluba u kojem je napravio prve seniorske korake. Iskusni prvotimac našeg tima govorio je o ljudima koji su obeležili njegovu karijeru, periodu u TSC-u i Vijetnamu, ali i želji da iskustvom pomogne Mladosti i mlađim saigračima.
Kada pogleda čitav put koji je prošao, Zec ne želi da izdvoji samo jednu sredinu kao presudnu za njegov razvoj. Smatra da su ga upravo različita iskustva zajedno izgradila.
„Iskreno, iz svakog kluba i od svakog trenera sa kojim sam radio poneo sam nešto vredno. Svako iskustvo, bilo dobro ili loše, na neki način me je izgradilo i kao igrača i kao čoveka. Zato ne bih izdvajao nijedan klub kao manje važan, jer mi je svaki od njih doneo nešto novo, dao mi priliku da učim, napredujem i sagledam fudbal iz drugačijeg ugla. Kada pogledam celu karijeru, upravo su sva ta iskustva zajedno uticala na to kakav sam igrač i kakav sam danas“, rekao je Zec.
TSC i period koji pamti po posebnoj hemiji
Jedan deo karijere, ipak, ostao mu je u naročito lepom sećanju. U TSC-u se, prema njegovim rečima, poklopilo nekoliko važnih stvari, od kvaliteta ekipe do atmosfere koju je napravio pokojni trener Sabo.
„Pokojni trener Sabo je uspeo da napravi nešto što je u fudbalu veoma teško, pravu hemiju u svlačionici. Imali smo odličnu atmosferu, ekipu koja je bila kvalitetna i posebno dobar napadački potencijal. Sve se nekako poklopilo u pravom trenutku. Uz to, igrao sam sa Nenadom Lukićem, saigračem sa kojim sam se možda najbolje razumeo na terenu. Imali smo tu neku posebnu povezanost i često smo znali šta će onaj drugi uraditi i pre nego što se akcija razvije“, prisetio se Zec.
Posle tog perioda usledila je odluka da karijeru nastavi daleko od Srbije, u Hanoiju.
„Nije bilo lako doneti odluku da odem toliko daleko, u potpuno drugačiju kulturu i sredinu, ali upravo zbog toga mi je to iskustvo danas posebno dragoceno. Kada odeš tako daleko od kuće, praktično moraš da se prilagodiš svemu, novoj kulturi, načinu života, fudbalu, ljudima i svakodnevici. To iskustvo me je naučilo da fudbal može da se igra i doživljava na mnogo različitih načina“, objasnio je.
Sa vremenske distance zadovoljan je što je prihvatio taj izazov.
„Kada danas pogledam unazad, drago mi je što sam doneo tu odluku. TSC mi je bio jedan od najlepših perioda karijere, a odlazak u Vijetnam mi je otvorio jedno potpuno novo životno i fudbalsko iskustvo. Mislim da upravo takve odluke i izazovi čoveka najviše oblikuju“, dodao je Zec.
„Ilija Stolica mi je promenio pogled na fudbal“
Tokom godina imao je priliku da prati i promene kroz koje je prolazio srpski fudbal.
„Danas se mnogo više pažnje posvećuje organizaciji, taktici, fizičkoj pripremi i samom profesionalizmu igrača. Promenio se i način na koji klubovi rade i razmišljaju, a vidi se i da se sve više ulaže u mlađe igrače i njihovu afirmaciju. Fudbal je postao mnogo brži i zahtevniji, a igrač mora da bude spreman da se prilagođava i konstantno radi na sebi ako želi da traje na visokom nivou“, smatra Zec.
Među brojnim trenerima sa kojima je sarađivao posebno mesto zauzima Ilija Stolica, dok među saigračima ponovo izdvaja Nenada Lukića.
„Ako bih morao da izdvojim jednog trenera, to bi svakako bio Ilija Stolica. On mi je potpuno promenio pogled na fudbal. Kod njega sam počeo da shvatam neke stvari na drugačiji način i upravo mi je on pokazao koliko fudbal može da bude kompleksan, ali istovremeno i jednostavan kada ga zaista razumeš. Kada su saigrači u pitanju, izdvojio bih Nenada Lukića. Sa njim sam se možda najbolje razumeo na terenu“, rekao je Zec.
Povratak tamo gde je sve počelo
Posle svega što je prošao, povratak u Bački Jarak za Zeca nije predstavljao samo još jednu promenu kluba.
„Iskreno, emocija je imala veliki uticaj na tu odluku. Mladost iz Bačkog Jarka je klub u kojem sam napravio prve seniorske korake i za koji me vezuju neke od najlepših uspomena iz početka karijere. Kada sam dobio priliku da se vratim, nisam na to gledao samo kao na još jedan transfer, već kao na mogućnost da se vratim tamo gde je sve počelo“, kazao je.
Povratak je dobio još veći značaj kada ga posmatra iz perspektive svega što je u međuvremenu doživeo.
„Posle svega što sam prošao u karijeri, od Superlige do inostranstva, poseban je osećaj ponovo obući dres kluba u kojem si kao mlad igrač pravio prve korake. Možda je i najlepše kada posle toliko godina možeš da se vratiš na mesto odakle si krenuo i da taj krug na neki način zatvoriš. Sada želim da uživam u fudbalu, ali i da svojim iskustvom pomognem klubu i ljudima sa kojima sam nekada počinjao“, istakao je Zec.
Iskustvo sada želi da prenese mlađima
Sa 36 godina i velikim iskustvom iza sebe, Zec je svestan uloge koju može da ima među mlađim saigračima.
„Osećam odgovornost, ali to ne doživljavam kao obavezu, već više kao zadovoljstvo. Trudim se da im pomognem koliko god mogu, bilo savetom, razgovorom ili nekim detaljem koji može da im znači na terenu. Ne želim da im namećem svoje mišljenje, već da im svojim iskustvom pomognem da neke stvari lakše razumeju i da izbegnu greške koje sam možda ja pravio na početku karijere“, objasnio je.
Veruje i da sadašnja ekipa Mladosti ima prostor za napredak.
„Mislim da Mladost ima kvalitet da napravi lep iskorak. Posle nešto slabijeg starta, najvažnije je da sada napravimo seriju dobrih rezultata, uhvatimo kontinuitet i popnemo se u gornji deo tabele. Imamo dobru ekipu i uz ozbiljan rad i pravu atmosferu verujem da možemo da ostvarimo ciljeve koje smo zacrtali“, rekao je Zec.
Promena ranga i drugačiji uslovi nisu promenili njegov odnos prema obavezama.
„Kada voliš fudbal, motivacija ne zavisi od toga u kojoj ligi igraš. Naravno da su uslovi i tereni drugačiji nego u Superligi ili inostranstvu, ali meni je važno da svakom treningu i utakmici pristupim maksimalno. Bez obzira na protivnika i teren, želim da budem profesionalac i da mlađim igračima pokažem svojim primerom kako treba da se radi“, poručio je.
O kraju još ne razmišlja
Iako ima 36 godina, Zec ne želi da određuje datum završetka karijere.
„Fudbal i dalje mnogo volim i dok god osećam da mogu da doprinesem ekipi i da uživam na terenu, ne razmišljam o kraju. Imam 36 godina, ali se i dalje osećam dobro i želim da igram još. Ne bih sebi postavljao neki tačan rok, već bih voleo da idem iz sezone u sezonu i vidim dokle će me fudbal odvesti“, rekao je.
A kada taj trenutak jednog dana ipak dođe, zna šta želi da ponese sa sobom.
„Najvažnije mi je da znam da sam dao sve od sebe i da mogu da kažem da sam uživao u svakom trenutku karijere“, zaključio je Đuro Zec.
